У просторијама Привредне коморе Србије – Регионалне привредне коморе Крагујевац је у уторак 28. фебруара 2023. године одржан округли сто на тему “Пословање привреде Шумадијског и Поморавског управног округа у 2022. години – перспективе даљег развоја”, у организацији Економског факултета Универзитета у Крагујевцу и Привредне коморе Србије – Регионалне привредне коморе Шумадијског и Поморавског управног округа.
Округли сто је организован као резултат интезивирања сарадње између ове две институције и заједничког рада на унапређењу пословања привредних субјеката и стварања услова за развој бољег пословног окружења.
У уводном делу округлог стола Предраг Лучић, директор Привредне коморе Србије- Регионалне привредне коморе Крагујевац, је оценио да је привреда Шумадијског и Поморавског управног округа у 2022. години, упркос отежаним условима пословања, остварила раст извоза и значајан спољнотрговински суфицит. Он је нагласио значај тржишта ЕУ, имајући у виду да је 85% извоза привреде Града Крагујевца у 2022. години реализовано на тржишту ЕУ. Деканица Економског факултета, проф. др Милена Јакшић, се посебно осврнула на улогу Универзитета у Крагујевцу у области зелене транзиције и дигитализације компанија. Током дискусије је наглашен значај образовања кадрова за потребе компанија, посебно кроз програм дуалног образовања.
Укупна спољнотрговинска размена привреде Шумадијског и Поморавског управног округа у 2022. години износила је 3,230 милијарде евра. Привреда Шумадијског и Поморавског управног округа у 2022. години је остварила раст извоза од 6,5 % уз остварен спољнотрговински суфицит у износу од 392 милиона евра. Привреда Града Крагујевца је у истом периоду остварила извоз у износу од 666,7 милиона евра, уз остварен спољнотрговински суфицит у износу од 104 милиона евра.
Учесници округлог стола су били представници пословне и академске заједнице, Народне банке Србије и Националне службе запошљавања. Економски факултет су поред деканице проф. др Милене Јакшић, представљали проф. др Марко Славковић, директор Центра за економска истраживања, проф. др Лела Ристић и проф. др Владимир Мићић, редовни професори, проф. др Владан Ивановић, ванредни професор, доцент др Немања Лојаница и др Стефан Вржина, асистент са докторатом.